Sokobanja

20/09/2026

Nedelja u Sokobanji: 20 stepeni, nebo koje se pravi da je leto, a Rtanj još miriše na pepeo. Vatra na Šiljku ugašena, uspon zabranjen. Dvoje iz Pančeva privedeno zbog razbojništva nad osamdesetdvogodišnjom komšinicom. Speleolozi sišli 90 metara u Ozren, škole se prijavljuju da budu zdrave, planovi se menjaju na papiru.
Banja leči, ali ne čuva sve.

Nedelja se u Sokobanju probudila kao stara gospođa koja još nije odlučila hoće li da se našminka. Dvadeset stepeni u devet ujutru, nebo…

19/09/2026

Jutros je Sokobanja izgledala kao da je neko preko Ozrena prebacio tanko platno. U devet sati bilo je 19 stepeni, vazduh gotovo slatko vlažan, a nebo — po onoj suvoj, birokratskoj šifri vremena — nosilo je kod 45: magla. Maksimum dana ide ka 26,6, sutra još malo toplo, pa od ponedeljka vreme kao da se seća da je septembar: hladnije, oblačnije, pa kiša. Banja, dakle, još drži letnji rukav, ali već njuši jesen.

U takvoj atmosferi čaršija ne raspravlja o temperaturi. Raspravlja o onome što se meri u dinarima, spratovima i stablima.
Kategorija prva, novčanik drugi. Kabinet predsednika opštine javio je da je 12. septembra istekao rok Rešenja kojim je Sokobanja bila turističko mesto prve kategorije — i da je zahtev za novu kategorizaciju povučen. Ne zato što banja više nije banja, tvrde, već zato što su ugostitelji i stanodavci tražili manje namete. Godišnja boravišna taksa po individualnom ležaju pada sa 3.300 na 1.300 dinara; poreske obaveze pružalaca smeštaja — otprilike za pola. Administrativni paradoks savršen za ovaj kraj: ostati prva u srcu, a sići stepenicu na papiru, da bi se lakše disalo u sezoni koja se već izvlači.

Istovremeno, u Velikoj sali opštine odjekivala je druga vrsta daha. Javna sednica o Četvrtoj izmeni PGR-a (10. septembar) okupila je građane, preduzetnike, medije i Udruženje Iskorak. Predsednik opštine i kabinet nisu došli; nisu ni Zelenilo ni Napredak. Tema koja je najduže držala salu: park kod bioskopa Moravica — da li tu ide podzemna garaža „uz zelenu površinu“, ili se seče ono što banju čini banjom. Iskorak pita gde će parkirati novi stanari ako se na više od dvadeset zgrada dozvoli još jedan sprat, a parking ostane javni. Jedan čovek, Dejan Stojković, rekao je da skoro pola veka čeka pravdu za 2,3 ara koje je opština, kaže, uzela za ulicu u Vojvode Putnika. Planovi se smenjuju, ulica ostaje, naknada — kao magla.
Dok se o parku prepiru ljudi, šuma radi svoje. Danas, 19. septembra, iz banje u 13 sati kreće radioonica „Otkrij tajne stare šume — prstenujemo ptice“ u hrastovoj šumi u Radenkovcu. Deca i mladi preko deset godina, SED, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica, BirdLife, EuroNatur. Prevoz, užina, povratak oko sedam. Mesta malo, prijava je već trebalo da bude gotova — ali slika ostaje: dok se u centru crta parking preko senke platana, u Radenkovcu se ptici stavlja prsten kao da se svetu šalje kratka poruka: još smo tu.
I orao je bio tu. Početkom septembra, jedini ovogodišnji mladunac para surih orlova sa istočnih obronaka Rtnja nađen je povređen pored p**a Sokobanja–Boljevac. Građani, SED, veterinari VET 5 i Zavod za zaštitu prirode — za nekoliko sati ptica je krenula u Beograd na lečenje. U zemlji gde se o orlovima govori na grbovima, ovaj je imao sreće da ga neko stvarno vidi.

Kultura, ta stara banjska uteha, ne čeka da se PGR zatvori. Kulturni centar već skuplja ponude za Dečiju nedelju: „Mali princ i ruža“, duodrama „Priča o Desanki“, „Bedemi ćirilice“. Književni klub Sokolovo pero za 24. septembar u 17 sati u Narodnoj biblioteci Stevan Sremac zove na promociju zbornika „Jutro nad Ozrenom 2026“ — kruna Dana Goluba Radovanovića i 24 godine kluba. TO Sokobanja je 1. septembra proglasila pobednike 19. Foto izazova na temu „Sokobanja — mesto najlepših uspomena“: 61 autor, 259 fotografija. Uspomene, dakle, još uvek pobeduju parking. Bar na zidu.
Opština, uz sve to, menja plan nabavki, objavljuje uvid u birački spisak, realizaciju budžeta za septembar i javne prezentacije urbanističkih projekata: višeporodični objekti u Vojvode Putnika 35–37 i dogradnja u Beogradskoj 1. Biblioteka traži pelet. SRC Podina još od leta naručuje ležaljke — kao da leto nije spremno da ode. Specijalna bolnica zove građane na razgovor: 21. i 30. septembra, Novi zavod, treći sprat. Pulmološka škola i dalje uči disanje — ironija nije slučajna u mestu koje živi od vazduha.

Ispred nas je još Dan planinarenja 26. septembra (PD Ozren) i, ako vreme dozvoli, ona tiha septembarska istina: da se ovde sve meri dvostruko. Taksa i stablo. Sprat i senka. Kategorija i kašika kajmaka. Magla će se dignuti, kiša će doći sredinom nedelje, a čaršija će, kao i uvek, ostati na korzu — da vidi ko je skinuo prvu kategoriju s table, a ko je orlu stavio prsten.

Dok se to ne razreši, Sokobanja ostaje ono što jeste: mesto u kojem se i administracija i slavuј leče istim vazduhom — samo što jedni pišu rešenja, a drugi slušaju kako šuma diše.

18/09/2026

Jutro u Sokobanji počinje kao da neko iznad Ozrena još nije odlučio da li je leto završeno. Termometar u devet sati pokazuje 20,5 stepeni, osećaj je skoro isti, nebo je delimično oblačno, a dan obećava maksimum oko 26 stepeni i noć koja pada na 14. Sutra i prekosutra meteorolozi stavljaju šifru magle, kao da se kotlina sprema da se umota u belu čaršavsku tišinu. Ko ide na šetalište, neka ponese i džemper i strpljenje: jesen ovde ne ulazi na velika vrata, nego se ušunja kroz park, ostavi lišće na klupi i pita da li ste platili taksu.
Hronika dana nije došla s trubama. Došla je sa saopštenjem iz Kabineta.
Opština je odustala od zahteva za kategorizaciju kojim je Sokobanja držala status turističkog mesta prve kategorije. Rešenje je isteklo 12. septembra. Posle sastanaka sa stanodavcima, hotelijerima i Turističkom organizacijom, vlast je odlučila da izađe u susret onima koji tvrde da ih prva kategorija više košta nego što im donosi. Godišnja boravišna taksa za fizička lica po individualnom ležaju pada sa 3.300 na 1.300 dinara. Porez na pružaoce smeštaja, kažu, ide naniže za oko 50 odsto.
To je retka vest u kojoj se brojke smeju. Čaršija odmah deli dve škole: jedni vide olakšicu za male sobe i pansione, drugi pitaju da li se prva kategorija predaje kao zastava da bi se kupio mir pred sezonu koja se gasi. Saopštenje pažljivo dodaje da ovo nije priznanje da Banja više nije Banja, već „administrativna odluka“. Administracija u Sokobanji uvek zvuči kao čovek koji skida kravatu pa tvrdi da i dalje ide na svadbu.

Dok se taksa spušta, struja se već spustila. U utorak, 15. septembra, zbog radova na niskonaponskom stubu u Ulici Svetog Save, od 9 do 14 sati bez napajanja ostali su deo ulice od zgrade Opštine do mosta na Banjici i sama opštinska zgrada. Elektrodistribucija je, kao i uvek, savetovala da se uređaji isključe i sačekaju normalizacija. U Banji je to ritual: prvo se ugasi svetlo, pa se priča o razvoju.
Na sajtu Opštine stoji i izmena Plana nabavki na koje se zakon ne primenjuje, datirana 14. septembra, objavljena 15. Dokument postoji. Objašnjenje, kao i obično, čeka onoga ko voli da skida PDF-ove pre podneva.
Još jedna nit iz poslednjih dana neće da utihne: izmene Plana generalne regulacije. Udruženje „Iskorak“ na javnoj raspravi od 9. septembra upozorava da četvrta izmena otvara put još jednom spratu na više od dvadeset zgrada, bez parkinga na parceli. Park kod bioskopa „Moravica“ u planu ima podzemnu garažu ispod zelenila — a zelenilo, kako kažu iz udruženja, ne ume da živi iznad betona. Peticija je pokrenuta. Čaršija već broji parking mesta kao da broji zube.
U međuvremenu, život koji nije ni taksa ni sprat: Sokobanjsko ekološko društvo, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, BirdLife i EuroNatur zvali su decu stariju od deset godina u staru hrastovu šumu u Radencovcu. Radionica „Otkrij tajne stare šume — Prstenujemo ptice“ zakazana je za subotu, 19. septembra, polazak u 13, povratak oko 19. Prevoz, užina i osveženje besplatni. Prijave su zatvorene juče. Ko je stigao, ide među hrastove. Ko nije, ostaje da gleda kako se Banja prstenuje papirima.

Predškolci iz „Bucka“ ovih dana već jesu bili tamo gde odrasli idu tek kad zapali: u Vatrogasno-spasilackoj jedinici. Ušli u crveni kamion, seli za volan, pipali creva i kacige. Dok se opština bavi kategorijom mesta, deca vežbaju kategoriju hrabrosti.
Na drugom kraju leta stoje uspomene koje TO Sokobanja još broji: proglašeni su pobednici 19. „Foto izazova“, tema „Sokobanja — mesto najlepših uspomena“, 61 autor, 259 fotografija. Maraton želja je 5. septembra već odšetao stazama koje, po predanju, ispunjavaju molitve. Želje u Banji nikad ne čekaju budžetsku godinu. Čekaju subotu i dobro rame.
Tender Radar 🔍

U poslednjih sedam dana Tender radar nije uhvatio nijedan svež, krupan oglas koji bi promenio tok vode ili tok novca. Na stolu su stariji pozivi, izmene planova nabavki i konkursi za plastenike i stoku čiji rokovi još traju do oktobra. Sistem nije nestao. Samo je, kao i magla u jutarnjoj prognozi, odlučio da se ne vidi.
Šta kaže čaršija

U grupama se prelamaju dve reči: taksa i sprat. Jedni slave hiljadu dvesta umesto tri hiljade trista, kao da im je neko vratio zimu u džep. Drugi pitaju ko će platiti prvu kategoriju kad je više nema — da li turista, da li imidž, da li neko ko u Beogradu i dalje misli da je Sokobanja „prva“. Treći, uvek isti, broje parking. Četvrti šalju decu u šumu i kažu da je to jedina nabavka koja ne traži komisiju.
Kulturni puls

Dok se papiri spuštaju stepenicom niže, kultura i dalje hoda uzbrdo. Horovi uvežbavaju dah, KUD sprema jesen, planinari Ozrena i Oštre Čuke mere stazu pre nego što kiša zatvori kalendar. Vatrogasci su deci pokazali da crvena boja nije samo na grbu. Ekolozi vode mališane da stave prsten na nogu ptici — najtanji nakit koji ova kotlina ume da pokloni. To nije programska tačka. To je Banja kad zaboravi da je institucija.
Rečenica dana

Sokobanja je skinula prvu kategoriju sa table, ali hrast u Radencovcu i dalje drži svoju.

Banja se jutros probudila kao žena koja je noć provela pod tankim jorganom: pretežno oblačno , ali još uvek toplo, kao da leto nije htelo da ode,…

17/09/2026

Jutro u Sokobanji.

20 stepeni, vazduh čist kao da ga je neko upravo isprao sa Ozrena.
Opština odustala od prve kategorije turističkog mesta – da bi se smanjile takse i porezi.

Jama Vlasinska propast na Ozrenu sada meri 90 metara.

A danas se u Legatu otvara izložba „Erozija i sediment“.
Banja koja se istovremeno smanjuje na papiru i produbljuje pod zemljom.

Kao i uvek – ništa se ne dešava slučajno, samo sve odjednom.
Dobro jutro, Sokobanjo.

Jutro se spustilo na Moravicu kao stara, blaga ruka. Dvadeset stepeni, nebo skoro čisto, vazduh onaj pravi banjski — onaj koji se ne meri samo termometrom,...

17/09/2026

Jutros 20 stepeni, a već se priča o taksi, parku i pticama. Opština povukla kategorizaciju - boravišna sa 3.300 na 1.300, porez na pola. Deca idu u hrastovu šumu da prstenuju, predškolci u vatrogasni kamion. Park kod „Moravice“ i dalje čeka zatvorenu sednicu. Banja ume da spusti papir. Neka ne spusti i stablo.

Sokobanja se 17. septembra probudila pod 20,1 stepen i nebom koje WMO šifrom 1 zove „uglavnom vedrim“, kao da je jesen odlučila da se…

16/09/2026

Sokobanja se jutros probudila kao stara fotografija ostavljena na prozoru: magla, tišina i onaj prigušeni miris mokrog lišća koji u septembru znači da je leto već potpisalo odjavu, ali se još nije odselilo. Termometar obećava od jedanaest do skoro dvadeset četiri, a nebo — WMO kod 45 — drži čaršiju u onom međustanju između vlažnog plašta i sunčanog rukava. Juče je kiša tapkala po crepovima, danas magla tera ljude da hodaju sporije, kao da svako nosi sopstvenu uspomenu u džepu.
Juče, u utorak, dok je nebo još kvasilo Sokobanju, Ulica Svetog Save i sama zgrada Opštine ostale su bez struje od devet do dva posle podne. Stub, niski napon, radovi — uvek ista rečenica, uvek isti apel da se isključe frižideri i nada da će se voda u bojleru setiti da je vruća. U banji u kojoj se leči dah, pet sati bez struje zvuči kao sitnica iz Beograda, a ovde je to drama kafane: kafa se hladi, račun se ne štampa, a neko na šalteru kaže da je „sve zbog mreže“. Mreža, taj nevidljivi bog savremenog života, opet je tražila žrtvu baš na potezu od Opštine do mosta na Banjici.
Dok su žice ćutale, fudbal je vikao. Ozren je u Zaječaru rasturio poslednjeplasiranog Šljivara 8:1 — Petrović, Đokić, Marjanović, Ristić, golovi kao da ih neko reže nožem za slaninu. Trebič je, u istoj ligi, isti dan, isti grad, izgubio od OFK 019 sa 6:2. Pola uspeha, kaže naslov, a čaršija to prevodi tačnije: jedan klub se vratio kući kao da je doneo berbu, drugi kao da je ostavio kišobran u gostima. Peto kolo već čeka — Ozren domaćin zaječarskom 019, Trebič prima Rgotinu. U Sokobanji se fudbal i dalje meri ne samo bodovima nego i tim ko je u kafani prvi rekao rezultat.
A onda, tišina starija od stadiona. U nedelju, 13. septembra, Književni klub „Sokolovo pero“ odveo je svet kod Grudonjskih vodenica, u okviru Dana Goluba Radovanovića. Ćerke — Tanja i Nina — čuvaju i papir i točak, i dvorište onako kako ga je otac ostavio. Predsednik kluba Aleksandar Miletić govori o celini, o arhitekturi koja nije dekoracija nego kičma sećanja. Biblioteka, Kulturni centar, Turistička organizacija, Opština — svi su već čuli inicijativu. U banji koja stalno gradi nove spratove, vodenice stoje nisko, mokre i tvrdoglave, kao da znaju da parkiranje nije jedina mera napretka.
Jer napredak ovde ima i drugo lice. U Skupštinskoj sali raspravljalo se o izmenama Plana generalne regulacije. Udruženje „Iskorak“ pita ono što čaršija već šapuće: kako se na postojeću zgradu doda još jedan sprat, a parking ostane javni, dakle ničiji? Park kod bioskopa Moravica u planu ima podzemnu garažu ispod drvoreda — čudo inženjerstva ili sečeno drvo sa lepim crtežom? Peticija kruži. U isto vreme Opština izlaže urbane projekte: više porodica u Vojvode Putnika 35–37, dogradnja u Beogradskoj 1. Sokobanja raste u vis, a vodenice mole da ostanu u širinu.
Turistička organizacija, tiha i pedantna, već je proglasila pobednike 19. Foto izazova. Tema: „Sokobanja — mesto najlepših uspomena.“ Šezdeset jedan autor, 259 fotografija, četrdeset u užem izboru. Uspomena je ovde industrija i molitva u isto vreme. Petog septembra trčao je i XVIII Maraton želja — puni se kuponi na mestima gde narod veruje da nebo sluša. Želje, kao i vaučeri od deset hiljada, stižu u talasima. Ko nije stigao da se prijavi za subvencionisano polaganje vodičkog ispita do 8. septembra, ostaje da vodi goste srcem, što ovde ionako radi bolje od licence.
Kulturni centar, dok čeka Dečju nedelju, raspisuje nabavke: „Mali princ i ruža“, duodrama o Desanki, „Bedemi ćirilice“. U banji u kojoj deca još uče da čuju reku, tender zvuči kao administrativna pesma. Biblioteka „Stevan Sremac“ već misli na zimu — poziv za pelet. Leto se meri ležaljkama na Podini, zima kilogramima drveta pretvorenog u granule. SRC Podina je još u julu kupovala ležaljke; sada je sezona druga, a telo isto — treba ga grejati ili rashladiti, svejedno, samo da se ne prekine običaj.
I dok se u Srbiji priča o Adonisu — porodičnom carstvu lekovitog bilja koje već 35 godina iz Sokobanje miriše na kantarion i hajdučku travu — čaršija zna da je to njen pravi izvoz: ne samo turista, nego i onog što raste po Ozrenu kad niko ne gleda. Lekovito je ovde sve, pa i magla, pa i pet sati bez struje, pa i poraz Trebiča, ako se posle toga popije rakija u pravom krugu.
Pred nama je 26. septembar i Planinarski dan Planinarskog kluba Ozren. Do tada, Opština zove na uvid u birački spisak, budžet se realizuje po danima, a nebo obećava da će se magla razići u vedrinu, pa opet u oblake, pa u slabe pljuskove. Sokobanja ne moli vreme da bude savršeno. Ona moli samo da ostane prepoznatljiva: da vodenica i dalje šumori, da fotografija i dalje hvata uspomenu, i da, kad nestane struje, neko u kafani ipak zna da skuva kafu na starinski način.
Jer ovde se, i u magli, i bez kilovata, i posle osmice na gol, živi isto — polako, ironično i do kraja predano mestu koje se pravi da je malo, a u sebi drži celu jednu Srbiju.

15/09/2026

Sokobanja se ovog utorka nije probudila u slavu, nego u onom sitnom septembarskom mraku koji mirisne na vlažan kesten i na obećanje da će dan biti kraći od nade. Termometar je, prema prognozi, ostao skroman: noć oko trinaest, dan jedva devetnaest, nebo kod 61 — kiša koja ne žuri, ali i ne odustaje. Osećaj je hladniji od brojke, kao da Ozren diše na vrat i broji koliko još letnjih stolica treba da se skloni sa šetališta. Kišobran nije dekoracija. Kišobran je državljanstvo.
Hronika dana počinje tamo gde čaršija uvek počinje: pred vratima Opštine. Elektrodistribucija je najavila da će od 9 do 14 časova bez struje ostati Ulica Svetog Save, od zgrade Opštine do mosta na Banjici, i sama zgrada Opštine. Pet sati. U banji u kojoj se sve meri šetnjom i kafom, pet sati bez struje zvuči kao mali državni udar na rutinu. Ako kiša stvarno padne kako treba, radovi se odlažu — što je jedina vest u kojoj loše vreme igra ulogu dobročinitelja. Do tada, neko će u kafani reći da je banja opet ostala bez struje baš kad treba da se nešto završi, a neko drugi da je stub važniji od šaltera. Oba će biti u pravu, i oba će naručiti još jednu.
Dok se mreža „unapređuje“, čaršija još preživa javnu raspravu o izmeni Plana generalne regulacije. Udruženje „Iskorak“ nije pustilo temu da se rastopi u septembarskoj magli: kažu da četvrta izmena otvara prostor za još jedan sprat na više od dvadeset zgrada, a parking — taj večiti banjski mit — ostaje na javnim mestima, kao da će se automobili novih stanara sami rastvoriti u vazduhu. Posebno ih boli park kod bioskopa „Moravica“, gde plan predviđa podzemnu garažu ispod parka. Park ostaje park, piše na papiru. Drveće, pitaju oni, ostaje gde? Peticija kruži. U Sokobanji peticija nije spektakl. Peticija je način da se kaže: ne damo da nam se senka meri kvadratima.

Tri dana ranije, u amfiteatru Turskog kupatila, Crveni krst i patronaža Doma zdravlja obeležili su Svetski dan prve pomoći sa đacima prvog razreda Srednje škole „Branislav Nušić“, smer fizioterapeuti. Tema nije bila katastrofa, nego običan dan: poskliznuće, strano telo, srce koje zastane dok neko čeka da stigne kola. Marijana Nikolić rekla je ono što banja već zna, ali voli da čuje naglas — da život često ne čeka specijalistu, nego komšiju koji zna gde da stavi ruke. U zemlji u kojoj se prva pomoć polaže zbog vozačke i zbog firme, ovaj čas u kupatilu izgledao je kao mali, tihi luksuz: deca uče da ne budu samo gosti sopstvenog straha.

Subota je na Letnjoj pozornici „Vrelo“ donela mlade plesače iz Srbije, Bugarske i Rusije — DanceWay Pro Stage 2026. Balet, džez, savremeni, performans. Ulaz besplatan. Opština, hotel „Banjica“ i Kulturni centar stavili su ime ispod parole: Jedno veče. Jedna scena. Ples koji povezuje ljude. U banji koja zimi broji krevete, a leti broji korake, ples na Vrelu deluje kao podsetnik da turizam nije samo peškir i vaučer, nego i telo koje se ne stidi da se pokrene pred kišom.
Istovremeno, iz Sokobanje odjekuje priča koja nije od juče, ali je opet stigla do naslovnica: firma „Adonis“ Nebojše Stanojevića slavi 35 godina od nule do carstva lekovitog bilja. Dok planine mirišu na kantaron i majčinu dušicu, a berača je sve manje, jedna porodica i dalje bere. To je onaj tip vesti koji čaršija voli više od tendera: da se nešto može izgraditi bez da se prvo sruši park.
Danas je, uz kišu i stub, i Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. U Beogradu se dele odlikovanja. U Sokobanji se deli struja na smene. Zastava će se negde zavijoriti. Šalter će, od devet do dva, ostati u mraku.

Tender Radar 🔍

U poslednjih sedam dana na uobičajenim portalima nije se pojavio nijedan novi, jasno datiran oglas koji bi Sokobanju ostavio bez daha. Stari konkursi za plastenike, pčele i telad i dalje stoje otvoreni do kraja oktobra, kao da vreme u nabavkama teče sporije nego u Ulici Svetog Save. Tender radar ove sedmice ćuti — sistem, očigledno, predahnuje baš kad građani ostaju bez struje.
Šta kaže čaršija

U grupama se prepliću dve rečenice. Prva: opet bez struje, i to baš preko Opštine. Druga: ne dirajte park zbog sprata i garaže. Banjska inicijativa i ljubitelji Sokobanje ne raspravljaju o vremenu. Raspravljaju o tome ko meri javni prostor — onaj ko šeta, ili onaj ko crta sprat. Parking je postao teološko pitanje. Park je ostao crvena linija.

Kulturni puls

Crveni krst nije čekao kameru da bi decu naučio da dišu umesto drugog. Plesači nisu čekali lepo vreme da bi Vrelo pretvorili u scenu. Planinari Ozrena već gledaju ka 26. septembru i Danu pešačenja. Folklor „Soko“ i dalje zna da se kolo ne raspada zbog kiše. Banja je, kad se skine šminka sezone, i dalje mesto gde se život vežba u sitnim pokretima: zavoj, korak, pesma, potpis na peticiji.
Rečenica dana

Kad ugase svetlo u zgradi Opštine, vidi se ko je naučio da hoda po mraku, a ko samo crta spratove na papiru.

14/09/2026

Jutro je stiglo kao da se Ozren malo zamislio pre nego što će pustiti dan. Termometar u devet i petnaest pokazuje 17,4 stepena, osećaj 16,5, nebo još uvek čisto, a dan će se, po starom banjskom običaju, oblačiti do 22,6. Noć pada na 10,5. Sutra kiša. Posle toga magla, pa opet oblak, pa pljusak — septembar koji ne zna da li da bude leto ili jesen, pa bira oboje, kao čovek koji naruči i čaj i sladoled.
Dok se Moravica još uvek pretvara u staklo, čaršija broji šta je ostalo od poslednjih dana.

Maraton želja je prošao 5. septembra. Osamnaesti put. Drvo u parku Banjica, Bogorodica u steni kod Lepterije, izvor Rujnik pod Sokogradom, amfiteatar pred Zavičajnim muzejem. Ljudi su šetali, overavali kupone, zamislili ono što se ne sme glasno reći, pa čekali nagrade u 19 sati uz folklor „Soko“. Želje, kao i uvek, stigle pre parkinga.

Dan ranije, 1. septembra, u Turističko-informativnom centru otvorena je izložba 19. Foto izazova. Tema: „Sokobanja — mesto najlepših uspomena“. Šezdeset jedan autor, 259 slika, žiri od tri čoveka. Uspomene su, izgleda, jedina stvar koju ovde još uvek umemo da razvijemo bez dozvole.

A onda, 9. septembra, u Skupštinskoj sali, javna rasprava o četvrtoj izmeni Plana generalne regulacije. Udruženje „Iskorak“ kaže da plan dozvoljava još jedan sprat na više od dvadeset zgrada. Novi stanovi, nova kola, stari parking. Park kod bioskopa „Moravica“ treba da dobije podzemnu garažu, a drveće da ostane — kao da se drvo može podići na stubove i ostaviti da diše. Peticija je već na peticije.online. Pitanje koje niko ne voli da čuje: gde će se parkirati automobili novih stanara, i šta ostaje od parka kad se ispod njega ukopa beton?

Kulturni centar, u međuvremenu, raspisuje nabavke za Dečiju nedelju: „Mali princ i ruža“, duodrama „Priča o Desanki“, „Bedemi ćirilice“. Deca će gledati princeve i pesnikinje, dok odrasli raspravljaju o spratovima. Lep kontrast, kao da ga je neko naručio.
Turistička organizacija još uvek bira najbolje u akciji „Biramo najbolje“, nudi subvencionisano polaganje ispita za vodiče (rok je bio 8. septembar), i seća se da je 26. septembra Dan pešačenja, a u oktobru Nušićevi hajduci. Nušić je davno rekao da ovde dođeš mator, odeš mlad. Planeri, izgleda, žele da dođeš u automobilu, a odeš peške, jer parkinga nema.

Negde na putu prema Boljevcu pronađen je povređen mladunac surih orlova — jedini ovogodišnji. Građani, ekološko društvo, veterinari. Ptica koja gleda sa Rtnja, a ljudi je dižu sa asfalta. Dok se u centru meri spratnost, na rubu se meri krilo.

I tako Sokobanja ovog ponedeljka: topla, ironična, puna želja koje su već overene, parkova koji još nisu posečeni, i plana koji hoće da bude i park i garaža u istoj rečenici. Nebo će se danas oblačiti. Sutra kiša. Posle toga, kao i uvek, čaršija će pitati isto pitanje: ko ovde ostaje mlad, a ko samo dobija još jedan sprat.