09/10/2026
Сврљишки одломци јеванђеља, један од најзначајнијих споменика српске и српскословенске писмености, настали су у граду Сврљигу 1279. године, преписани руком Константина Чатца, прозваног Војсил Граматик, који је на крају списа забележио: ,,У име Оца и Сина и Духа Светога, ја слуга божји Константин Чатац, а звани Војсил Граматик, написах ове књиге свештенику Георгију, а звану попу Радославу, у граду Сврљигу, за владања цара Иваила, и у време епископа нишког Никодима, године 6787 (=1279), индикта седмога, када Грци опседаху град Трново. Молим вас оци и браћо, до кога дођу ове књиге, читајте исправљајући их, а мене грешнога не прекоревајте већ пре благосиљајте, да и вама Бог опрости и Пресвета Његова мати, амин амин амин."
Рукопис је пронашао парох Филип Недељковић у владичином трону црквице у Извору, у којој је највероватније склоњен од могућег уништења током бурних историјских превирања. Упознавши истраживача народног живота, Милана Ђ. Милићевића, Недељковић је искористио прилику и показао му пергаментне листове, које је Милићевић предао Српском ученом друштву 1866. године. Тако је 11 пергаментних листова Одломака Сврљишког јеванђеља писаних на кожи (величине 190x140 mm), доспело на увид јавности.
Важност Сврљишког јеванђеља се састоји у томе што у његовом постојању имамо доказе развитка српске писмености и књижевности XII и XIII века.
Одломци Сврљишког јеванђеља су један од најстаријих до данас пронађених списа српске писмености у овом делу Србије и тренутно се налазе у архиву Српске академије наука и уметности у Београду, 1994. године су интегрално публиковани.
Једна страница овог значајног документа приказана је на муралу који однедавно краси Туристички визиторски центар у Нишевцу.