26/01/2020
Lagan kao pero,
ranom zorom, krenuh dana gospodnjeg putem koji retko pohodim...put Senjak republike (nezavisne i samouverene)...kažu ljudi nisi dao šansu.
Udjem, smorim se izadjem, to bi bio realan sled dogadjaja ali ipak sam tu da se da šansa..prijatelj je vec bio prisutan i poslužen ali 2/4 vaterpolo utakmice ( znači Šapić, Šoštar, Milanović, isčašenje ključne kosti) su bile potrebne kako bih dobio cedjenu pomorandžu, stim da cedjena dolazi brzinom svetlosti, ne bih komentarisao čašu ali cedjenoj sam ja bio poslednja šansa da bude popijena, kapiram da je nestašica, a sa druge strane toliko su se svi nakenjali o ovom preeminentnom lokalu da sam bar ocekivao da dobijem žvalu.
Ergo, reč po reč poželeli smo da vidimo bilo kakvu emociju kod dečaka koji se bavi salom (dok druga dvojca peglaju telefone), kako bi mu uputili naše gastronomske prohteve. Tu se odigrala utakmica sa Hrvatskom, malo potapanja, jos dva iščašenja ramena, štipanje ispod vode i pozivi u pomoć..rekao bih samo da su u lokalu tog trenutka zauzeta 3 stola...
Autohtone sorte, zastupljene regije, vinske police, 300 etiketa u poznatoj režiji dotičnog gospodina, pica peć na drva, širok osmeh i zlatan zub bi me lako locirali da sam ispod šatora na livadi pored skretanja za Svilajnac...ne bi mi smetala ni klupa, ni šator, došao sam na kupus i tu mi je fokus..
Žali bože pica peći...
Lokal je prljav i štrokav, usluga je očajna, spora i nekomunikativna, pomislih možda je zbog licence tema i koncept 'cucina povera' ili 'cucina rustica'..zajebao sam se, ima licence ali tu je tačka ili je mozda fleka ali nema ni veze.
Tema je očigledno stari dobri APP..meni žao Senjaka zaslužuje bolje i kvalitetnije a poslednji put kad sam bio užasno im je bilo stalo i do kvaliteta i do obraza, taj deo poštujem..izgleda da neko spava na času pa se i ovakvi izgovori za kafanu provuku..
Od silnog dorucka i čaše mleka za 100 kinti smo odustali i odlučili da gadjamo u srce autohtonosti, autokefalnosti, autopilota i autobiografije...jer pica treba da je potpis, kao i parmigiana...da me vrati u detinjstvo, da osetim svaki ukus u predjelu od 650din, da se teledirigujem u Italiju svakim zalogajem, mmmm kurton, probušen, na skali do 398 poena ima 9-!
Dodje na red pica, u stvari pica je stigla jedno 27min pre parmigiane...možda je zato bila toliko odvratna, skamenila se sa sve mortadelom iz Bolonje (čitaj gistro), možda se zbog mog glupog bontona i čekanja da jedem u društvu i ona sama smorila, pomislih šta bi mi sve rekla da može da govori...(ubio me oklagijom, stojim nepremešena, posvadjala sam se sa kvascem sinoć, peć me mrzi, drva su vlažna, nisam ni pomilovana ni podmazana kako treba...)
Na skali od -11 poena do 263 poena ima vrtoglavih -6.
Eto šta sve čovek može nedeljom a ne mora za tričavih 2500din..
+ tips, ipak smo na Senjaku
Doduše kafa je bila korektna, prava sikteruša!
