20/01/2023
Пријатељи,браћо,кумови,браћо и сестре у Христу Васкрсломе и Богојављеноме,нека вам је заступничким молитвама светог Јована Претече и Крститеља,срећна крсна слава и заштитник ваших домова!
Јован Претеча је рекао:„Покајте се, јер се приближило Царство небеско“ (Мт. 3, 2). Тако је Свети Јован позивао народ на покајање.Онога који је желео да се крсти, урањао је у воду реке Јордан и притом и он сам улазио у Јордан.Тада би човек исповедао своје грехе Јовану Крститељу, а он је за то време молио Бога да том човеку опрости грехе.По завршетку исповести, Јован Претеча је говорио:„Крштавам те у име Месије који долази“ и затим би човека погрузио у воду.
Свети Оци кажу:„Виђење својих грехова први је дар благодати,први дар Духа Светога.“Кад се благодат косне човековог срца,човек осети како је далеко од Бога. Свети Оци нам дају овакве метафоре:кад је вода мутна у њој се ништа не види,а кад одстоји,у њој се могу видети и најситнија зрнца песка и сваки каменчић.У мрачном подруму уопште се не види прљавштина, али уколико у њега продре зрачак светлости,види се на хиљаде честица прашине.Што човекова душа постаје чистија,то он јасније види своје грехе.
Да би покајање било што искреније, неопходно је испунити следеће услове.Као прво,човек треба да жали што је учинио грех.Као друго,исповест пред свештеником треба да буде чистосрдачна.Она не сме бити само разговор нити просто прича о својим гресима,него плач због њих.Јер људи често причају о својим гресима без истинског кајања,а понекад се чак и поносе својим гресима.Као треће,човек треба да буде одлучан у намери да више не понавља те грехе,и то тако да буде спреман да пре умре него да поново учини исти грех.
Постоји древна пословица:„Мудар човек не пада два пута на истом месту.“Четврти услов је тај да човек треба да се труди да у животу стиче врлине које су супротне гресима које је некад чинио.После истинског покајања и светотајинског опроштаја на исповести човек осећа унутрашње олакшање:учињени грех више не оптерећује његову душу.
Покајање је темељ целокупног духовног живота сваког хришћанина.Показатељ правилног стања и усмерења духовног живота јесте осећање искреног покајања. То осећање би требало човека да прати до краја његовог земаљског живота.Док год смо живи треба да се кајемо и да исправљамо свој живот,да бисмо нашли милост у Бога,да би нам били опроштени греси.Колико год пута да паднемо у грех, немојмо очајавати,јер сваки војник у борби бива и рањен,чак и привремено избачен из строја,већ стално изнова устајмо и поново ступајмо у бој против демонских сила које војују против нас и нашег спасења,у бој против греха и страсти.
Нада у милост Божију један је од основних предуслова покајања,а ако човек живи без покајања,непокајнички,у његовом срцу место наде заузима самоувереност и спокојно задовољство самим собом,које није истински мир душе,већ израз њене окамењене равнодушности.Непокајано срце је попут врата која су затворена пред Исусом Христом.
Постоји једна древна прича о томе како је Господ послао своје анђеле да му донесу оно најбоље што постоји на земљи.Сваки анђео донео је Богу дар са земље и само једног међу њима није било.Напокон се и он појавио и рекао Господу:„Донео сам ти на дар сузу грешника.Видео сам како ноћу један грешник,којег је презирао цео свет, усамљен горко плаче због својих грехова и моли за опроштај.Узео сам његову сузу и донео ти је.“Тада је Господ рекао:„То је најбољи дар.Суза грешника који се каје за мене је најдрагоценији дар!“
Дакле, браћо и сестре,и као што сећање на смрт (сећање на пролазност овоземаљског живота и вечност),које се укорени у човековом срцу,даје човеку храбрости да преживи све животне ломове и пружа му дубоки мир,тако се и покајање завршава небеским спокојством и чистом радошћу. Нека нас Свети Јован Претеча,покровитељ оних који се кају,научи истинском покајању, да бисмо и ми били заједничари благодати Духа Светога.Амин.
Архимандрит Рафаил Карелин
