19/07/2019
Калина болује од акутне мијелоидне леукемије и то од најтежег облика, монобластне леукемије М5. Леукемија се проширила на централни нервни систем, ћелије су се нагомилале на фацијалном нерву, што је и изазвало парезу лица.
Истог дана отпочело се са хемиотерапијама и Калина из дана у дан постаје све веселија, а онда су као последица хемиотерапије почеле инфекције. Одмах по укључивању антибиотика Калина добија анафилактички шок, системску алергијску реакцију на антибиотик Лонгацеф и пребацују је на одељење интензивне неге, са којег се Калина враћа као победник.
Онда су уследили дани температуре, повраћања, крвавих столица, лошег апетита, смењивали су се антибиотици, антимикотици, добијала је еритроците, тромбоците, али све то није било довољно за њено оздрављење. Једна од најотпорнијих болничких бактерија настанила јој се на плућима, што је изазвало тешку пнеумонију, Калинина мала плућа су ослабила, дане је проводила прикачена за кисеоник. Доктори су говорили да дају све од себе и да су искористили сва оружја, али да њен организам мора да се пробуди и да се избори сам.
И онда је једног дана Калина решила да покаже колики је борац. У њеној коштаној сржи почеле су да се производе нове, здраве ћелије, а болест је почела да се повлачи на свим пољима, али како се ради о најтежем и најагресивнијем облику леукемије питање је дана када ће се опет вратити.
