
01/04/2025
ЉУБОВИЈА
Друга субота јула.
Љубовија је једно од оних места уз Дрину које је одувек имало своју лепоту,дух и шарм.Центар Азбуковице,мало место које је Указом кнеза Милана Обреновића 03.06.1871 године проглашено варошицом.
Стари Љубовијани се с'носталгијом сећају Главне улице ,Доњег сокака,Ђуриновца,Расадника и игралишта где се породично одлазило на фудбалске утакмице.Посебну чар давале су петромакс лампе које је чика Стојан Чупић у предвечерје палио и које су осветљавалеЉубовију.Педесете и шездесете године биле су изузетне.Живот се одвијао по свим правилима великог места.Кажу да је културно пулсирање било јаче у Љубовији,него Лозници и Шапцу.
Некад су овде Београђани и Шапчани и други ,на путу за Јадран, опчињени ДРИНОМ, остајали овде на летовању.Управо природа Азбуковице и гостопримство њених мештана враћају људе овом крају.Тако је група мештана ентузијаста у жељи да задужбински нешто остави свом родном месту у ДРУГОЈ СУБОТИ ЈУЛА започела Манифестацију „Дринска регата“,на пловној рути Рогачица – Љубовија.
На самом почетку 21.века ,Мишо,Пошо,Миро,Јоца,Тапи,Драган,Милош,Дуле,Пајо,Неша,Никола,Бобан,Јазо, Милан ,Зоки капетан и други Дрински Вукови организују рекреативно пловну манифестацију која сваке године окупи неколико хиљада учесника.
АЗБУКОВЧАНИ су добили датум у години када са свих страна света крећу према родном месту,ДРУГА СУБОТА ЈУЛА,а туристи јединствену туристичку атракцију у Србији.Двадесет хиљада људи, учесника Дринске регате ,годину дана раније планира годишње одморе за ДРУГУ СУБОТУ ЈУЛА.Венчања и крштења се не планирају за тај датум,малина се бере два дана раније и дан после регате. Укључила се касније и општина. да би се поред манифестације још успешније представили туристички потенцијали планина Бобију,Мачков камен,Соко град и Манастир Св.Николаја под љеговим зидинама,кањон реке Трешњице и Трибуће у коме је станиште белоглавог супа.
На нашу велику срећу Никола Кнежевић из Врхпоља изузетним прегалаштвом остварује своју визију и гради светионик сеоског туризма Азбуковице и Србије
„ ЕТНО СЕЛО ВРХПОЉЕ“ , које постаде замајац развоја туризма ,а туристички брод којим заплови Љубовија, заузе КУРС ПРАВИ.
Припадам генерацији Љубовијана чија сећања досежу до, “ ИЗ ШЕЗДЕСЕТ И НЕКЕ „ и које памте стари дух и шарм овог места.Љубовија га и данас има.Још увек постоји Доњи сокак,Ђуриновац,Расадник,Главна улица коју још увек тако зовемо без обзира на њено име.Нема више макадам и калдрму али и даље има своју Дрину која се несебично воли и када сте далеко од ње.Многи од нас су одлазили,али смо се увек враћали,поготово задњих дванаест година регате,јер нигде није лепше сигурније и топлије као овде.
Запловимо ДРУГЕ СУБОТЕ ЈУЛА јер све друго је само живот.
У ВЕСЛАЊУ УВЕК СА ВАМА
Зоран Капетан