08/05/2025
Гроб Светог Георгија
Његов гроб, тачније крипта, налази у граду Лод у близини Тел Авива, односно Јафе, у Саронској равници. Град Лод је познат и по новозаветном имену Лида Палестинска.
У време Цара Константина и Царице Јелене, на имању оца Светог Георгија у Лиди, саграђена је црква и то управо на темељима очеве куће. Мошти светог Геогија пренете су овде у мермерну крипту и то се празнује као Ђурђиц. Многи су се кајући на овом месту, излечили од болести. Уз зид цркве се налазе ланци у којима је мучен Свети Георгије а које ходочасници стављају на себе ради исцељења.
Пред иконостасом је делић његових моштију. Низ степенице се силази до крипте чији надгробни споменик са исклесаним ликом светог Георгија обилно мироточи. У крипти нема моштију јер су раздељене по многим православним црквама. Памти се и још се може видети пожутели под, када је свето миро за Ђурђиц 1963. прекрило под крипте у висини од 13 центиметара (као некада из моштију Светог Симеона у Студеници). Овде се чувају још и делови моштију Св. Харалампија и Прокопија. Чудотворна икона светог Георгија, због пљачкања Сарацена, у виду светлосног стуба преселила се на Свету Гору у бугарски манастир Зограф. У Првом светском рату, неки војници отворе гроб и неколико костију однесу Кентерберијском надбискупу који их је одбио, те су враћене у Лиду. Управо су то поменуте мошти које се сада целивају пред иконостасом. Уз цркву у Лоду која се од 1870. налази под управом Грчке патријаршије, налази се и џамија, а у дворишту су остаци храма из византијског периода.
Пролећни Свети Георгије приказан је на коњу, према опису има зелени плашт и зелену капу што симболизује пролеће, док је јесењи празник Ђурђиц у славу преноса моштију представљен као стојећа фигура без коња, са црвеним плаштом, мачем и штитом. Многе српске породице га толико цене да светкују оба ова празника – као славу и преславу. Важан је део немањићке средњовековне Србије, навешћемо само задужбину Ђурђеви Ступови. Сем ђурђевог данка везаног за хајдуковање, преносимо ђурђевданске појмове православног публицисте др Владимира Димитријевића: – ђурђевац се зове онај који слави Светог Ђорђа, – ђурђевско полугође је прва половина године, –ђурђевка је врста брзог народног кола, –ђурђевача је плодна и благословена мајска киша, –ђурђевак је цвет Светог Ђорђа, – ђуровача је велика чаша за јуначко испијање ракије, – архаично "ђурђимице" значи "не оклевајући, неустрашиво".