06/02/2025
Почеци калемарства у Србији се везују за Велику Дренову, крај 19. века и имена два истакнута мештанина овог села.
Први је Љубомир Недић, ученик прве српске Школе за ратарство у Краљеву, који је стекавши знања и вештину калемљења, то пренео својим вршњацима и суграђанима у Великој Дренови и околним селима. Љубомир Недић је добио и првог саборца у калемарском описмењавању младих у учитељу Воји Катунцу. „Учитељ је ступио у везу са Недићем, у школу донео калемарске ножиће, учитељски пажљиво, и дуго, са њима састављао руке својих ђачића, и тако овдашњег човека са калемом винове лозе спојио за свагда.“ Као школован човек рођен у моравском селу и те како је разумевао потребе тадашње Краљевине Србије, као претежно аграрне земље, за младим нараштајима који су не само научени основној писмености већ и оспособљени за рад на земљи.
Број калемара је временом растао и израстао до те мере да се Велика Дренова осамдесетих година 20. века назива престоницом света калемара и калемова винове лозе.
Калемарски занат је у опадању и све га више замењују машине, које су брже, али не и квалитетне као ручни рад.
Презентацију калемљења можете видети на манифестацији Дан винара и виноградара, која ће се одржати 13. фебруара у ресторану Лотос у Трстенику.
Захваљујемо се на фотографијама фирми МБ Пантелић.
